Било једном у Србији
Током и после Првог светског рата, два младића и две девојке из Лесковца: Цоне и Дине, и Зорка и Ружица имали су различите судбине. Динета су савезници одвели до Париза, где је научио све о лепотама живота и светлима метрополе. Цоне је, после рањавања и амнезије, завршио у Манчестеру, тадашњој престоници индустријског развоја, где је научио како се само кроз црни фабрички дим и тежак рад стиже до успеха. Опијени победом у рату и неповратно инфицирани „духом слободе и напретка“ који су осетили у „великом свету“, два младића враћају се у свој оронули Лесковац. Дине у свој мали, сада већ непостојећи биоскоп, а Цоне својој вереници Зорки, која после пет година чекања, невољно даје пристанак да је отац уда за ратног лиферанта. Цоне ће покушати своју стару љубав да врати, а Дине да своју нову љубав пронађе. И тако почиње борба „старог“ и „новог“, у сваком смислу. За велика дела потребно је сасвим мало праве љубави.
